Kao biznis mentor za žene preduzetnice, svakodnevno slušam istu želju: „Želim stabilan dotok klijenata, ali želim i svoj mir. Ne mogu (više) da objavljujem ovako često.“
Zato delim sa tobom zašto su ove platforme odlična dopuna onim kanalima na kojima si aktivna, ali uz osvrt kom tipu ličnosti koji tip bloga može više da odgovara.
Zašto je za neke Substack odličan, a za neke ipak nije pravo mesto za blogovanje (i gde se krije pravi mir)
U potrazi za spasom, mnoge žene naprave korak ka platformi o kojoj danas svi pričaju. Otvore Substack. Jer, Bože moj, tamo se piše blog, tamo su sada svi poznati biznis mentori i to zvuči tako moderno. I prilično je čest biznis savet da valja pratiti trendove.
Čak se i u nekim marketinškim emisijama čuje kako je klasičan blog nešto zastarelo, retro, a da je Substack in, i nešto "mnogo bolje". A blog su i blog na bloggeru i drugim starijim platformama, isto kao što je i Substack blog. Ali sad se ne kaže više "pišem blog" nego se čuje sve češće "pišem substack".
Čula sam pre neki dan u jednom podkastu kako devojka koja piše na Substack-u kaže stručnjaku za SEO: „Nekada je bilo aktuelno da imamo blogove, pa da jedni drugima komentarišemo i delimo linkove...“, na šta joj je on odgovorio: „Pa to je i dalje aktuelno, sve to i dalje stoji i radi.“ Ona je ostala u šoku. Eto koliko ljudi u trci za trendovima zaborave i ono što su znali.
Zato, pre nego što povučeš taj potez, važno je da pogledaš gde te platforme zapravo vuku i šta je tvoj stvarni cilj. Da li želiš da se totalno skloniš od haosa, ili ti sav taj džez zapravo prija?
Dve strane medalje: Gde se ti nalaziš?
Pre nego što pređemo na tehnikalije, hajde da budemo iskrene. Ne želi svako da pobegne od dinamike društvenih mreža, i to je sasvim u redu. Čak se i sinergija bloga i drusvenih mreža preporucuje! Ali da krenemo od toga šta tebi prija, i šta bi bilo više u skladu sa tobom - jer to je najvažnije da bi rešenje bilo dugoročno održivo
Opcija A: Ti voliš energiju društvenih mreža i želiš lak prelaz na blog
Želiš da pišeš blog, imaš šta da kažeš, ne želiš uporno da te kratka forma tekstova na instagramu krati, ali nije baš ni da ne voliš društvene mreže. Prijaju ti lajkovi, šerovi, sejvovi, da baciš pogled na notifikacije da vidiš šta ima novo.
Ako ti ne osećaš stres zbog Instagrama, ako ti metrike ne izazivaju haos u glavi i ne nervira te stalno gledanje tih metrika – ti si u tome skroz i to ti je ok. Ako ne želiš da bežiš od tog sveta, već samo tražiš mesto gde možeš da plasiraš svoj content dužeg formata i kažeš šta imaš i budeš vidljiva na Guglu široj narodnoj masi, Substack će za tebe biti potpuno prirodan i lagan korak.
Tranzicija sa Instagrama na Substack je neometana jer je interfejs veoma sličan. Kad sam pokazala na mobilnom svoj Substack drugarici koja planira da ga otvori (a tip je koji jako voli društvene mreže) ona se oduševila! "Pa ovo baš liči na instagram!"
Tamo pretežno pišeš tekstove i nemaš ograničen broj karaktera, plus nema potrebe da puno dizajniraš, uređuješ meni, niti da se baviš kodiranjem. Ako voliš da pišeš a manje da dizajniraš, bio bi ti idealna dopuna društvenih mreža! Platforma čak i ne preferira da imaš mnogo slika. Ako si ti ta žena koja je u fazonu „volim društvene mreže i sve što nam pružaju, samo mi treba i taj neki dopunjen sadržaj za buduće klijente ali i za Google“, Substack je savršena ulazna karta i možda je za tebe čak i bolji izbor nego Blogger ili neka druga platforma za blogovanje.
Uz to, svaki tvoj tekst koji tamo objaviš može automatski da stiže tvojim pratiocima kao email, pa imaš newsletter o istom "trošku". Ma kakvom trošku :) tamo je trenutno potpuno besplatan!
👉Više o Substacku, njegovim prednostima i manama u odnosu na Blogger sam pisala OVDE.
Opcija B: Ti želiš stvarni mir u glavi i bekstvo od haosa
Ali, ako si ti ona žena koju duboko iscrpljuje i nervira ceo taj virtuelni svet, dopaminski haos i razočarenja koja idu uz njega – e, onda je Substack slatka zamka.
Zašto? Zato što je on zadržao istu onu "toksičnu" arhitekturu od koje pokušavaš da pobegneš. Čim zakoračiš tamo, tvoj mozak upada u staru mašinu mikro-stresova:
Da li imam novog sabskrajbera? Zašto ih još uvek nema?
Zašto ovaj post ima samo jedan lajk? Zašto niko nije lajkovao?
Gde su komentari na postove? Nisam dobila nijedan odgovor na mejl, a bio je odličan!
Još uvek nikog nema sa Gugla, dokle više da čekam?
Da li je neko šerovao moj tekst?
Da li me je neki drugi autor preporučio? Zašto me niko / malo njih preporučuje?
Da li je nekome otišao onaj automatski pozdravni mejl, ili je sistem opet zabagovao?
Skoro sam savetovala i sestru da otvori Substack. Kada je testirala sistem, pozdravni mejl sa njenom besplatnom čeklistom (lead magnetom) mi nije stigao, a ni njenim drugaricama. Jednostavno je zabagovao. Ona je zatim odlučila da svakom ko se prijavi ručno šalje tu čeklistu u pdf'-u, podelila link na Instagramu, pozvala ljude u stilu: „Subskrajbujte se kod mene i dobijate poklon u inbox“, ali niko se tog dana nije prijavio. Njen zaključak je bio instant: „Ovo ne radi“ – i potpuno je (prerano) odustala.
Kada si na platformi koja meri svaki korak i traži instant reakciju publike, svaki izostanak te reakcije doživljavaš kao lično odbijanje. Ako si takav tip osobe da te takve stvari pogađaju (više o tome možeš da saznaš u knjizi Dopamine Nation od Anne Lembke, tamo ćeš naći da su te platforme i pravljene tako da budemo zavisne od tog njihovog dopamina) i izabereš Substack, jesi se sklonila malo sa društvenih mreža, ali se nisi sklonila suštinski. I dalje izlažeš svoj mir i svoj dopamin tuđoj milosti i iznajmljenom terenu koji sutra može promeniti pravila i recimo uvesti naplatu po broju sabskrajbera.
I dalje su u igri pratioci, lajkovi, odgovori na post i mejl, deljenja... Sve te metrike koje ti zapravo ne daju mira.
Kako izgleda vođenje Bloggera: Slikoviti prikaz potpunog mira
Pošto sam i sama na oba mesta – vodim tu i tamo društvene mreže, ali imam i svoje blogove koji su mi prioritet – mogu ti reći iz čistog ličnog iskustva: Blogger je mesto gde ja imam najveći mir.
Hajde da ti slikovito dočaram kako zapravo izgleda rad i život kada vodiš svoj blog na Bloggeru:
Zatvaraš vrata haosu pre nego što sedneš: Kada otvoriš Blogger da pišeš, nema aplikacije koja ti na početnom ekranu vrišti brojevima u crvenim krugovima. Nema skrolovanja i upoređivanja sa drugima. Ulaziš u potpuno čistu, tihu digitalnu sobu u kojoj postoji samo tvoj tekst. To je svesna praznina u glavi. Nemaš ni feed, ni notifikacije. Samo tvoj blog i ti.
Pišeš iz duše, a ne za algoritam: Tvoj jedini zadatak je da ispričaš autentičnu priču i rešiš određeni problem tvoje ciljne grupe. Kada pričaš iz svog realnog iskustva, kada podeliš svoje lekcije i greške kroz koje si prošla, tvoja priča zvuči krajnje autentično i stvarno. Tvoj dokaz je istina u tvojim rečima i duboka mudrost ili uvid koji čitateljka izvuče za sebe.
Šta je za tebe prava „vrednost“?: Mnogi danas govore da je „davanje vrednosti“ prevaziđeno. Ali oni pod vrednošću misle na suva, enciklopedijska uputstva tipa „kako se edituje slika u Photoshop-u“. To jeste roba koje ima svuda. Za mene je prava vrednost u životu da ti kroz nečiju priču stekneš uvid, usvojiš neku mudrost i izvučeš pouku, pa posle radi šta god hoćeš s tim – da li ćeš raditi sama ili ćeš se javiti meni ili nekom drugom, to je nebitno, ali biće mi neizmerno drago ako sam te inspirisala i pokrenula. To je vrednost koja nikad ne zastareva.
Objaviš i – zaboraviš: Kada završiš tekst, uobličiš pouku i staviš poziv na akciju, ti klikneš na dugme „Objavi“ i zatvoriš laptop. Nema proveravanja telefona na svakih pet minuta. Nema panike. Ti si slobodna. To je taj set & forget u koji se kunem!
Možeš da podeliš tekst na društvenim mrežama (mada ćeš sigurno onda da pratiš koliko tamo ima lajkova i sl.), možeš da pratiš statistiku da li je neko čitao i koliko dugo se zadržao na tekstu, da vidiš da li je kliknuo još nešto sa tvog bloga, ali ne preporučujem ti da to radiš svaki put - i zarad tvog mira, i zbog toga što to u početku nisu neki veliki brojevi. Ne zaboravi da Guglu treba poprilično vremena da indeksira taj tvoj blog post.
Ali, kad ga jednom indeksira (ubaci u rezultate Google pretrage) on postaje tvoj tihi digitalni radnik koji radi za tebe 24/7 i dovodi ti klijente sa Gugla!
Nema tehničkog pritiska i bagova: Na početku, dok gradiš svoj biznis, nemaš potrebe da robuješ komplikovanim automatizacijama koje mogu da zabaguju i da te obeshrabre, ma koju platformu za blogovanje ili newsletter da koristiš. Ako tvoj lead magnet ne ide automatski – pa šta? Staviš link direktno u svoj prvi post ili u neku stavku menija i rešiš problem, ili ga na početku pošalješ ručno. Sve može da radi prosto i funkcionalno.
Gugl radi za tebe dok ti odmaraš: Ti znaš da tvoj tekst neće biti indeksiran istog sekunda ma gde da ga objaviš. Izlazak iz Google „peska“ (Sandbox-a) danas traje duže tbog prevelikog broja novih sajtova i tekstova pa em treba Guglu više vremena da sve pregleda, em treba i vreme da prođe da stekne poverenje u tebe da nisi neki spam sajt ili neko neozbiljan, neće da indeksira baš bilo koga – pa prodje najmanje 6 meseci, a potpuno je normalno da bude i više. I to nije nikakav baksuz - to je kad malo bolje pogledaš zaista predivno! Evo i zašto:
Prvo, kada te Gugl indeksira, bićeš u ligi odabranih, lep je osećaj zaslužiti da budeš u toj odabranoj ekipi eksperata u koju on ima poverenje. Drugo, ti nemaš pritisak da post mora da „eksplodira“ u prva 24 sata kao na društvenim mrežama, niti problem da ako ne eksplodira niko ga ne vidi pa i to malo ljudi što je videlo da će ga zaboraviti - pa zato prvog dana ni ne očekuješ preglede. Ti puštaš tekst da mirno plovi ka pretraživaču.
I dok ti tako pišeš u svom miru, tvoja se biblioteka puni. Svaki evergreen tekst koji napišeš ostaje tamo zauvek. Kada pišeš redovno, odjednom imaš masu kvalitetnog sadržaja na Guglu koji godinama kasnije rezonuje sa tvojim idealnim klijentima i privlači ih kroz različite ključne reči. Moji postovi na prvom blogu, pisani i indeksirani pre više od 13 godina, i danas mi donose preglede i upite.
Autentičan rad realnih ljudi nikada ne može postati retro, niti će ga Google ikada skinuti sa indeksa u korist masovne AI produkcije i duplikata sadržaja. Došlo je vreme kad se autentičan sadžaj ceni više nego ikada!
Pritom, na Bloggeru imaš maksimalno upravljanje: možeš potpuno da ga urediš da izgleda kao tvoj sajt sa funkcionalnim i lepim menijem, a na mobilnom telefonu on već ima čist interfejs (kockice sa slikom i naslovom) koji je ljudima jasan i prepoznatljiv. Ono što je najvažnije, možeš da ga povežeš sa Google Search Console alatom i da zaista posmatraš šta se sa tvojim marketingom strateški dešava, umesto da nagađaš na tuđoj, zatvorenoj platformi.
Izaberi svoj mir (ili svoj trend)
Pisanje bloga nije brzi biznis i trka na kratke staze. To je mirno, dostojanstveno građenje sopstvene biblioteke znanja.
To je tvoj pasivni marketing.
Ja ne kažem nekome kome prijaju društvene mreže i ceo taj hajp oko Substack-a: „Nemoj to da radiš.“ Naprotiv, ako ti to leži – samo tako nastavi! Može da ti koristi naravno, i radi sve što misliš da treba, samo pazi da bude u skladu sa tobom. Ja sam ti ovde samo opisala mir kakav osećam ja, i mnogi drugi koji su izabrali Blogger kao pravo utočište za svoj sadržaj, i svesnu „prazninu u glavi“.
Ti sama pogledaj šta tvom biznisu (i tvojoj glavi) više odgovara. Ali ako tražiš istinsko bekstvo od haosa, prostor u kom tvoj mir donosi klijente, a ne tvoj umor – onda znaš gde je tvoja mirna luka.
P.S.
✨ Još jedan uvid koji sam stekla nakon mnogo testiranja različitih platformi…
Коментари
Постави коментар
Šta te je od svega ovoga najviše inspirisalo ili podstaklo na razmišljanje? Podeli sa mnom u komentaru ispod – jedva čekam da čujem tvoj utisak!