Ne moraš da se snimaš da bi uspela: zašto "budi ekstrovertna ili propadaš" nije istina
Videla sam reklamu koja kaže da ljudi poput mene i tebe imaju "problem" - evo zašto se ne slažem
Skoro mi je izašla reklama na jednoj društvenoj mreži. Neko je objašnjavao kako ljudi koji ne vole da se snimaju, da budu nametljivi sa marketingom, da se stalno eksponiraju - imaju, u suštini, problem.
Da su to najčešće pametni, odgovorni ljudi koji od sebe očekuju previše, pa im taj "zadatak" izgleda prevelik. Rešenje koje je nudio? Promeni se iz korena. Postani neko ko se snima, neko ko je non-stop onlajn, neko sasvim drugačiji od onoga kakav je sada.
Ne slažem se. Uopšte se ne slažem.
Mit: ako se ne eksponiraš, propašćeš
Tvrdnja zvuči ubedljivo dok je slušaš: ko se ne snima i ne objavljuje neprestano, zavisi od povremenih preporuka, a preporuke znaju da utihnu - pa onda nema ni posla. Zvuči logično. Ali nije cela slika.
Ako tvoj proizvod ili usluga zaista vredi, ako je ono što nudiš dovoljno dobro da ljudi žele da pričaju o tome - preporuke ne "utihnu s vremena na vreme". One jednostavno traju, jer ih stvara zadovoljstvo ljudi, ne tvoja učestalost objavljivanja.
Stvarnost je da postoji mnogo puteva do uspeha, ne jedan.
Pogledaj samo:
- Postoje milioneri čije lice niko nikad nije video.
- Postoje uspešni ljudi bez ijednog Instagram naloga.
- Postoje pekare, kafići, male radnje ispred kojih se dnevno stvara red, čiji vlasnik nikad nije snimio nijedan reels, i čije ime ni mušterije često i ne znaju - dolaze zbog ukusa, zbog iskustva, zbog toga što im je neko rekao "moraš da probaš".
- Isto važi i za usluge, ne samo za lokalne radnje. Neko ko dobije dobru konsultaciju, dobru uslugu bilo koje vrste, preporučiće je nekome ko tu uslugu do sada nije probao - potpuno nezavisno od toga koliko je pružalac te usluge bio vidljiv onlajn tog dana.
Taj posao neće propasti zato što je vlasnik introvertan. Dobar proizvod se prenosi sam.
Zašto ovo lično branim
Kod mog brenda ručno vajanih figurica, objavljujem zaista retko. Dugo pravim svaki komad, i ne bih imala preporuke da ljudi godinama nisu bili zadovoljni onim što pravim za njih - ne onim što objavljujem.
Baš prošle nedelje, Milica iz Novog Sada je poručila minijaturu premiulog kućnog ljubimca izrađenog na osnovu slike - kao poklon utehe prijateljice dan nakon što su ga uspavali. Nije me pronašla preko reklame ni preko dnevnog objavljivanja na mrežama. Neko joj je jednostavno rekao "znam ženu koja to pravi" i dao joj moj kontakt. Upravo to je ono o čemu pričam kada kažem da preporuke traju.
Mogla sam da radim ovo petnaest godina i da se trudim oko sadržaja, a da niko ne priča o tome ako proizvod nije bio dobar. Isto tako, mogla sam da ćutim potpuno, a da posao ide, jer je ono što nudim ono što ljude zaista raduje i o tome se priča.
Distribucija sadržaja i onlajn prisustvo su jedna strana medalje. Kvalitet onoga što nudiš je druga - i ona je, iskreno, važnija.
Kad radim novu figuricu, retko je ijednom pomislim "kako ću ovo da objavim" - mislim samo kako da bude što bolje urađena. Nekada i ne stignem da uslikam šta sam pravila, a kamoli snimila video za montažu. Objava dođe posle, gotovo kao usputna stvar. I baš zato mislim da ovaj redosled - prvo kvalitet, pa tek onda (i to skromno) objava - jeste ono što dugoročno drži posao na nogama, a ne obrnuto.
Doslednost, samo u obliku koji ti odgovara
Da budem jasna - ne kažem da ne treba da budeš onlajn, niti da doslednost nije važna. Naprotiv, verujem u doslednost potpuno. Ono što tvrdim jeste da doslednost ne dolazi sama od sebe kad izabereš pogrešan oblik online promocije za sebe.
Neko ko se najbolje izražava kroz duži tekst, sa linkovima, sa detaljnim objašnjenjima, nikad neće moći to isto da uradi kroz Instagram karusel - forma ga ograničava. Neko ko je stidljiv ili ga brinu negativni komentari na video-snimke, teško će redovno da snima, koliko god se trudio. Kad izabereš metod koji ti ne leži, teško da ćeš u njemu izdržati dovoljno dugo da bi doslednost uopšte imala šanse da se pokaže.
Zato se ja zalažem za izbor pravog metoda u skladu sa sobom - baš zato da bi osoba mogla da bude dosledna, ne da bi izbegla trud.
Set Godin je dokaz doslednosti - pisao je blog svakog dana, godinama. Ali ni on nikad nije rekao da to mora tako da izgleda kod svakoga. Ja, na primer, ne pišem svaki dan - pišem jednom nedeljno, ponekad dvaput. To bi bio sporiji put ako se oslanjam samo na njega. Ali to je moj put, i na njemu sam dosledna već dugo, jer mi forma i tempo odgovaraju.
Moj uzor u marketingu, i zašto baš on
Kad je reč o marketingu, moj najveći uzor je baš malopre pomenuti Set Godin (Seth Godin) - takozvani "kum" marketinga. Ne krijem to, naprotiv - volim da se zna, jer nekome ko mene ne poznaje, ime nekog ko je čuo za Set Godina odmah daje sliku o tome čime se ja bavim, u šta verujem i na koji način razmišljam. Ne preporučujem, recimo, Aleksa Hormozija ili Geri Veja (Gary Vee) - njihov stil (ma koliko da su uspešni i milioneri), koji se zasniva na neprekidnom eksponiranju i "grinding" mentalitetu, jednostavno nije moj. Set Godin jeste.
Ono što mi se kod njega najviše dopada, iz onoga što sam čula na njegovim podkastima i čitala u njegovim knjigama, jeste ideja koju opisuje kroz priču o ljubičastoj kravi (iz njegove knjige "Purple Cow" - Ljubičasta krava). Vozi se čovek putem i vidi običnu, smeđu kravu - ništa ne oseti, ne reaguje. Ali kad ugleda ljubičastu kravu, stane, slika je, podeli na mreži.
Ideja je da tvoj proizvod ili usluga treba da bude toliko izuzetna, toliko različita, da ljudi sami požele da pričaju o njoj - da ti ne moraš da ih moliš ili platiš za to. Čak i sama knjiga ima ambalažu u obliku tetrapaka za mleko, sa ljubičastim kravljim šarama - toliko upečatljivu da se prepričava i sama po sebi, samim tim što je držiš u ruci, a privlači pažnju da čak ako je čitaš u javnosti i slučajni prolaznik priđe da te pita kakva je to knjiga.
Druga stvar koju ponavlja, a koja mi je isto tako draga: budi toliko dobra u onome što radiš da te ljudi ne mogu ignorisati. Ne budi glasnija - budi bolja. To je potpuno druga vrsta truda od one koju traži vikanje ili neprekidno eksponiranje.
I ono što mi je možda najviše dalo hrabrosti - Set Godin nije postao poznat preko virusnog videa, TikToka ili Instagrama. Postao je poznat preko bloga koji je pisao svakog dana, godinama, dok ga skoro niko nije čitao. Ima i newsletter koji je isto tako rastao godinama, bez ijednog "eksplozivnog" trenutka. I dan danas savetuje da se ne obraćaš masi, nego maloj grupi ljudi koja stvarno rezonuje sa onim što pričaš - kad pridobiješ jednog, uvek ih ima još.
Ako želiš da učiš marketing na ovaj način - sem od mene, slušaj njegove podkaste, potraži njegove knjige. Način na koji priča o marketingu, verujem, urezaće ti se u glavu isto kao meni.
I poslednja stvar koju bih volela da poneseš iz ovog teksta: mnogi imaju prosečan proizvod ili uslugu, ali iznadprosečan trud ulažu u rilseve koji se objavljuju svaki dan, i koji ih iscrpljuju. Taj pristup ponekad radi dobro za algoritam, ali ne radi dobro za svakoga, niti za svaki posao.
Radije bih da se ljudi zapitaju kako da budu dovoljno zanimljivi i dovoljno dobri da ih drugi preporučuju i pričaju o njima - nego da rade na video efektima. To je nešto duboko ljudsko, i lako se zaboravi kad se previše insistira na snimanju.
Promocija nije isto što i marketing
Ovo je razlika koju retko ko pravi (o kojoj Set Godin takođe priča), a meni je ključna. Instagram i druge mreže su mesto za promociju. Promocija je samo jedan deo marketinga, ne ceo marketing.
Marketing nije samo to da snimiš video. Marketing je i ono što se desi posle - kad neko ko je došao do tebe, kupio nešto, bude toliko zadovoljan da tu vest širi dalje sam, svojim rečima, ljudima koje poznaje. Onaj momenat kada nakon prodaje i ti kontakriaš kupca da vidiš kako je zadovoljan, pa i da mu čestitaš rođendan! Da vidi da misliš na njega.
To je pravi marketing, onaj koji traje - jeste kad napraviš nešto toliko dobro, toliko posebno, da ljudi sami požele da pričaju o tome drugima. Ne zato što ih moliš, ne zato što im plaćaš, nego zato što ih je oduševilo. To može biti:
- izuzetna usluga
- mali gest ili poklon
- rukom pisana poruka uz porudžbinu
- bilo šta drugo što se prepričava samo od sebe
I budimo iskrene - koliko puta si ti nešto kupila zato što ti je drugarica rekla "moraš da probaš", naspram toga koliko puta si kupila samo zato što ti je iskočila neka reklama, ili zato što je neko objavljivao svaki dan? Kod mene, preporuka gotovo uvek pobeđuje. Verujem da je kod većine ljudi isto.
Kad se to dogodi, marketing prestaje da bude tvoj posao svaki dan. Postaje posao onih koji su oduševljeni.
👉To reklamiranje "od usta do usta", kako mi narodski kažemo, ima i svoje stručno ime - referral marketing, ili "word-of-mouth" marketing. To nije neka sporedna, "neformalna" pojava - to je potpuno priznata marketinška kategorija, sa svojom strategijom i merenjem, baš kao i plaćeno oglašavanje.
Samo što njen "budžet" nije novac, nego kvalitet koji zaslužuje da se prepriča.
Šta o ovome kažu istraživanja
Ovo nije samo moja teorija. Istraživanja to potvrđuju. Prema Nielsen-ovom istraživanju, 92% potrošača veruje preporukama ljudi koje poznaju više nego bilo kom drugom obliku reklame! Ništa što možeš da platiš ne dostiže poverenje koje nosi jedna iskrena preporuka od prijatelja.
I da budem jasna - ne kažem da je neprekidno eksponiranje pogrešno, niti da ne funkcioniše nikome. Postoje dve strane, i obe su marketing:
- Strana totalnog eksponiranja - svakodnevno snimanje, neprekidno prisustvo, izgradnja publike kroz stalnu vidljivost. Nekome to leži, i njima to radi.
- Strana male, rezonantne publike - da imaš svoju, manju grupu ljudi sa kojima zaista rezonuješ, i da svoj put gradiš postepeno brinući se prevashodno o kvalitetu - da ono što nudiš bude dovoljno dobro i zanimljivo da neko poželi da priča o tome. Mnogi uspešni ljudi su na ovoj strani, uključujući i Set Godina.
Nijedna strana nije "prava" strana. Ali svet ti često pokaže samo jednu, kao da je jedina - a nije.
Pitanja koja vredi sebi postaviti
- Da li ono što nudim zaista dovodi ljude do toga da pričaju o tome drugima?
- Da li ulažem više truda u to da svakodnevno animiram publiku, ili u to da usluga/proizvod bude toliko dobar da se sam prepričava?
- Da li postoji mali gest, detalj, poklon koji bih mogla da dodam, a koji bi ljude prijatno iznenadio?
- Da li se opredeljujem za neki način rada samo zato što se to "tako radi", a ne zato što mi zaista leži?
Ukratko
- Ne postoji jedan jedini put do uspeha - postoje mnogi, i tvoj ne mora da liči na tuđi.
- Kvalitet onoga što nudiš nosi posao dalje, ne učestalost objavljivanja.
- Promocija je samo deo marketinga - pravi marketing je kad te ljudi sami preporučuju, jer si ih oduševila.
Ako ti ovaj način razmišljanja odgovara - možda ćeš se prepoznati i u nekom od drugih tekstova koje sam pripremila za žene koje žele da grade biznis na svoj način. Pogledaj Tvoj biznis vodič, zbirku svih do sad napisanih saveta potpuno besplatno!👈
Da li si se pronašla u ovome? Da li si ikad osetila pritisak da se "promeniš iz korena" da bi uspela? Ispričaj mi u komentaru.
──────
Aleksandra
Biznis mentor za žene preduzetnice
Radimo pametno, ne mnogo – sistem koji donosi mir i klijente.
• Google vidljivost
• Strateško pozicioniranje
• 15 godina iskustva u kreiranju uspešnih brendova – bez stalnog online prisustva
Коментари
Постави коментар
Šta te je od svega ovoga najviše inspirisalo ili podstaklo na razmišljanje? Podeli sa mnom u komentaru ispod – jedva čekam da čujem tvoj utisak!