Nedavno mi se javila žena koja se bavi ručnim, dizajnerskim radom već više od pet godina. Sve to vreme gradila je svoj biznis isključivo preko Instagrama - i to besprekorno. Naučila je da pravi prelepe rilseve, ima odličan odziv, veliku i vernu publiku. Sve što se o "dobroj Instagram strategiji" priča, ona već radi.
A ipak, iz godine u godinu, sve je umornija.
(Ne otkrivam njeno ime ni profil - kaže da bi joj bilo joj je neprijatno da se zna da je baš ona u pitanju. Ali želela je ipak da podelim njenu priču anonimno, jer misli da bi mogla da pomogne nekome ko se u njoj prepozna da takođe nađe rešenje za ovaj problem.)
Zamka koju sama ne primetiš dok u nju upadaš
Razumem taj umor bolje nego što bi neko pomislio - i sama se bavim između ostalog i ručnim radom, i znam koliko fizička proizvodnja iscrpi. Kad završiš sa radom, poslednje što ti u tom trenutku pada na pamet jeste da smišljaš scenario za reels, biraš muziku, snimaš po deseti put isti pokret dok ne bude "dovoljno dobar". To se ne radi na brzinu - a ako nemaš snage da to uradiš kako treba, ne radiš ga uopšte.
Problem kod ove preduzetnice nije bio u kvalitetu njenih objava. Problem je bio u tome što je, a da nije ni primetila, svoju publiku navikla da je prati isključivo kroz to koliko često objavljuje. Kad nema nove objave, nema ni porudžbine - jer ljudi na Instagramu skloni su da pomisle da, ako neko duže nije objavio, taj neko "ne radi". A ona je, potpuno nesvesno, sama sebe uverila u istu stvar: nema objava, znači nema ni posla.
To je začarani krug. Da bi radila, mora da izgara - jer je jedini kanal koji ima zahteva neprekidno prisustvo, a to prisustvo dolazi tek posle napornog fizičkog rada, iz onoga što joj je preostalo od energije.
Tri stvari koje su, u stvari, birale umesto nje
Kad smo pričale na konsultacijama, videla sam da nije u pitanju loša Instagram strategija. U pitanju su tri odluke koje ona nikad nije svesno donela - jednostavno se tako poslagalo, pa je ostalo tako.
1. Zavisnost od jednog jedinog kanala. Nema blog, nema sajt, nema drugu društvenu mrežu ili kanal za promociju - ima samo Instagram. Svaka nova porudžbina zavisi od raspoloženja algoritma tog jednog dana i toga da li će nešto objavljivati.
2. Potpuna nevidljivost na Guglu. Ako neko ukuca ime njenog instagram profila, naći će je. Ali ako ukuca vrstu proizvoda koju ona pravi - ona kao rezultat pretrage ne postoji. Nijedna objava, ni sam profil, nikad nisu optimizovani za pretragu. To znači da neko ko traži baš takav proizvod neće naići na nju - naići će na njenu konkurenciju, samo zato što je ta konkurencija to podesila, a ona nije. Šteta, jer je ta optimizacija besplatna i ne oduzima mnogo vremena.
3. Nedovoljno profesionalno predstavljanje. Nema jasan cenovnik, nema jasno uputstvo kako se poručuje, nema opis materijala, nije jasno da li je proizvod za poklon ili za sebe, ni da li postoji recimo opcija za pakovanje poklona. Isto tako niko ne kupuje cipele samo zato što prati nečiji profil - ljudi žele da znaju cenu, opcije, kako se poručuje, pre nego što donesu odluku. Bez toga, kupuje samo onaj ko je tih dana slučajno video objavu, čime ga je podsetila da postoji i dala mu ideju - ne onaj ko je aktivno tražio baš taj proizvod spreman da kupi odmah.
Nijedna od ove tri stvari nije njena greška u smislu neznanja. Niko se nije rodio naučen - sve se uči. Ali dok se ne nauči, sve tri zajedno je drže u krugu iz kog ne može da izađe samo pravljenjem još lepših rilseva.
Šta zapravo pomaže (bez odustajanja od Instagrama)
- Plaćaj vremenom ili plaćaj novcem - biraj sama. Kad nema energije za nove objave, sponzorisanje stare objave koje su bile uspešne nekoliko dana nedeljno dođe do mnogo više ljudi nego organski doseg, i nije skupo. Samo treba malo naučiti šta treba za dobru reklamu, i testirati dok ne vidiš koja najbolje radi. Neko plati vremenom, neko plati novcem - obično kad ponestane jednog, koristi se drugo.
- Optimizuj ono što već objavljuješ, jednom, za Gugl. Ne treba nova objava svaki dan - treba da ono što već objavljuješ bude tako napisano da te Gugl prepozna kad neko traži baš taj proizvod. Kad znaš kako, možeš da edituješ i stare postove, i da ih vremenom prilagodiš da počnu da se pojavljuju na Guglu.
- Budi prisutna još negde: pametno, ne naporno. Ti biraj gde ćeš, gde ti leži, šta ti se najviše sviđa. Fejsbuk, na primer, dopire do ljudi koji nemaju Instagram, i Gugl često prikazuje Fejsbuk objave spontano, čak i bez posebne optimizacije. Ne mora da bude mnogo mreža - samo da ne zavisiš od jedne jedine. I da bi došla do veće publike, a i za slučaj da ti jedna nestane (dešava se češće nego što misliš) da te bude na drugoj, da posao ne stane.
- Napravi mesto gde ljudi mogu da te nađu i bez tvog profila. Blog - čak i besplatan, recimo na Bloggeru - koji izgleda kao sajt, gde piše cena, kako se poručuje, od čega je napravljen proizvod, o tebi, kontakt forma i sve što treba. Mesto koje deluje kao prava radnja, ne kao profil koji čeka da neko klikne "prati" i koji ti "zameri" ako ne objavljuješ svaki dan.
"Ništa se ne mora"
Ovo je rečenica koju stvarno volim, jer je istinita. Moji Instagram profili nemaju objave svaki dan - dve objave nedeljno je sasvim dovoljno, a za mene je to maksimum. Na instagram profilu @blogzabiznis imam ritual za praćenje ciljeva petkom u storijima, priče koje se oslanjaju na dizajn napravljen unapred za duži period, ne na nešto što smišljam iznova svake nedelje.
Na umetničkom profilu sa ručno rađenim figuricama nemam čak ni to, već sponzorišem objavu otprilike jednom mesečno za neku sića lovu, i to samo kad procenim da treba, ne po automatizmu. Moj posao ne zavisi od toga da li sam danas objavila - i baš zato mogu ovako da radim, praktično zauvek, bez straha da će sutra stati. A veliku ulogu je tome doprinelo pozicioniranje na tržištu - sve o tome kako da se i ti pozicioniraš sam pisala ovde.
Ne stavljam "sva jaja u jednu korpu" - ne samo zbog navikavanja publike, nego zato što na više mesta pokrivaš mnogo veću publiku, bez mnogo više posla. Isti sadržaj, ista ideja, samo drugačije plasirana. To je razlika između "moram da objavim iako sam umorna i treba mi još porudžbina" i života u kom se posao vodi u skladu sa tobom, ne u strahu od tišine u inboxu.
Šta o ovome kažu istraživanja
Ovo nije samo njena priča, ili tvoja (ako si se prepoznala). Prema istraživanju The Small Business Expo, čak 70% vlasnika malih biznisa oseća burout zbog pritiska da neprekidno kreira sadržaj.
A jedna digitalna agencija je, radeći sa klijentkinjom čiji je doseg preko noći pao za trećinu zbog promene algoritma, uspela da nadoknadi veći deo izgubljenog dosega upravo diversifikacijom formata i prisustva na više platformi - smanjujući zavisnost od bilo koje jedne od njih.
Ista logika, samo dva različita konteksta.
Na koja pitanja vredi da odgovoriš sebi
Zapitaj se, iskreno:
- Da li bi tvoj posao "stao" da sutra ne možeš da objaviš ništa nedelju dana?
- Da li se pojavljuješ na Guglu na prvoj strani kad neko traži baš ono što ti nudiš (proizvod ili uslugu), ili samo kad traže tvoje ime?
- Da li neko ko ne prati tvoj profil može da sazna cenu, način poručivanja i osnovne informacije o tvom proizvodu za manje od minuta?
Ako je odgovor "ne" na bilo koje od ovih pitanja, to nije znak da radiš nešto pogrešno - to je samo znak gde je za tebe sledeći koristan korak.
Kako je izgledalo "posle" za nju
Posle konsultacija, ono što mi je rekla bilo je - olakšanje. Ne zato što je preko noći dobila hiljadu porudžbina, nego zato što je shvatila da više ne mora da izgara da bi radila.
Sadržaj koji bude pravila ubuduće biće samo pametnije postavljen na internetu - ono što već ume da radi, samo raspoređeno tako da radi za nju i kad ona ne radi. To znači da posle fizičkog rada zaista može da se odmori. Da dve objave nedeljno budu dovoljne, umesto svakodnevnog pritiska. I da i dalje ima posla - samo bez straha da će nestati čim zastane.
To je razlika koju tražim za svaku ženu koja mi se javi u sličnom stanju: ne više posla, nego pametnije raspoređen posao.
Jedna druga devojka me je jednom pitala - "možeš li mi samo ti reći kako to da podesim za Gugl?" - kao da je to podešavanje od pet minuta. Nije. To je nešto što se uči, kroz konsultacije ili predavanja, i na čemu se radi dugoročno, malo po malo. Nije komplikovano, ali traje. Na kraju razlika između toga da počneš danas i da ne počneš uopšte je ogromna - ko počne danas, za neki broj meseci već može negde da se istakne na Guglu. Ko ne počne nikad, jednostavno ostaje nevidljiv zauvek, bez obzira koliko čekao.
Ukratko
- Zavisnost od jedne jedine mreže nije "takav je posao" ili "život je težak i to tako mora"- to je izbor koji se, kao i svaki drugi, može promeniti.
- Google vidljivost i profesionalno predstavljanje (cena, poručivanje, opis) rade za tebe i onda kad ne objavljuješ.
- Sponzorisanje umesto svakodnevnog objavljivanja je izbor da plaćaš novcem, ne isključivo vremenom i energijom.
Ako prepoznaješ sebe u ovoj priči - ako ti se čini da tvoj posao zavisi od toga da li si danas objavila - ovo je tačan trenutak da nešto promeniš, pre nego što izgorelost postane tvoja svakodnevica.
Kroz grupni program "Vidljiva na Guglu" prolaziš kroz to zajedno sa drugim ženama koje rade na istom, korak po korak, kroz predavanja i konkretne zadatke.
Ako ti više odgovara da ti se neko posveti lično, tu su i 1:1 konsultacije - obe opcije vode ka istom: da tvoj posao radi i kad ti ne objavljuješ.
Da li si i ti nekad osetila da moraš da objaviš, čak i kad nemaš snage? Ispričaj mi u komentaru.
Veliki pozdrav!
──────
Aleksandra
Biznis mentor za žene preduzetnice
Radimo pametno, ne mnogo – sistem koji donosi mir i klijente.
• Google vidljivost
• Strateško pozicioniranje
• 15 godina iskustva u kreiranju uspešnih brendova – bez stalnog online prisustva
Коментари
Постави коментар
Šta te je od svega ovoga najviše inspirisalo ili podstaklo na razmišljanje? Podeli sa mnom u komentaru ispod – jedva čekam da čujem tvoj utisak!