Zašto pauza u pisanju bloga nije propast biznisa, već sasvim normalna faza o kojoj ti niko ne priča (i šta Google stvarno misli o tome)
Da li si ikada pomislila da pokreneš blog za svoj biznis, a onda te zaustavi ta jedna misao: "Znam sebe. Počeću puna elana, a za tri meseca više neću imati ni vremena ni volje. I šta onda? Sav taj trud će biti bačen."
Ta misao je toliko česta da zaslužuje pošten odgovor, a ne samo "ma daj, probaj pa vidi".
Zašto ta misao zapravo u početku ima smisla
Nije to tvoja mana, niti nedostatak discipline. Realno je da preduzetnice imaju sezone – period kad imaš maha i inspiracije, i period kad ti posao, zdravlje ili porodica pojedu svu energiju i vreme. Strah da ćeš uložiti trud u nešto što ćeš onda ostaviti napola je legitiman, pogotovo ako si već nekad počela nešto (kurs, izazov na Instagramu, novu rutinu) i odustala na pola puta. Taj obrazac ume da nas nauči da se unapred plašimo istog ishoda.
Ali evo šta taj strah ne uzima u obzir: blog koji si napisala, pa ostavila, nije isto što i blog koji nikad nisi ni počela. To su dve potpuno različite situacije, iako iz ugla straha izgledaju identično.
Primer: Dve žene, ista pauza, različit strah
Zamisli dve vlasnice malih biznisa. Obe odluče da pokrenu blog u januaru. Obe napišu po petnaestak postova do juna, a onda obe zastanu – posao se ubrza, leto donese druge prioritete, i blog ostane u tišini do naredne godine.
Jedna od njih se, kad se seti bloga posle godinu dana, isprva oseti krivo i pomisli da je "sve bilo uzalud", pa čak razmišlja da ugasi blog i izbriše ga. Druga otvori svoj blog, vidi da postovi i dalje stoje, da ih Google i dalje prikazuje po nekim frazama, i jednostavno nastavi da piše tamo gde je stala – bez potrebe da bilo šta izbriše ili počne ispočetka.
To nema veze sa tim koliko su bile "uspešne" u pauzi. Jedina razlika je u tome da li znaju šta se realno dešava sa tim tekstom dok blog ćuti. Cilj ovog posta je da ti budeš ona druga.
A šta je sa Google vidljivošću ako prestaneš na godinu dana?
Ovde je poenta koju najviše želim da razjasnim: čak ni pauza od godinu dana ne mora automatski da znači nešto loše za tvoju poziciju na Guglu.
Istraživanja o tome koliko pauza u objavljivanju utiče na saobraćaj pokazuju širok raspon rezultata. Prema podacima agencije BlogPros, jedna kompanija (Buffer) je namerno prestala da objavljuje na mesec dana i zabeležila pad saobraćaja od svega 4% – dok su neki drugi sajtovi, tokom dužih pauza, beležili i znatno veće padove (izvor: BlogPros, "Could Your Rankings Drop if You Stop Blogging Regularly?").
Ni Google zvanično nikada nije potvrdio da postoji fiksna "kazna" za tišinu – njihov predstavnik Gari Iljes je više puta ponovio da ne postoji idealna dužina niti idealan ritam objavljivanja, već da je najvažnije da sadržaj koji postoji zaista odgovara na ono što ljudi traže.
Razlika u ishodu najviše zavisi od toga o čemu pišeš i koliko je ta tema konkurentna. Ako niko drugi u tvojoj niši ne objavljuje agresivno na istu temu dok ti pauziraš, tvoji stari postovi mirno zadržavaju svoje mesto. Ako je tema jako konkurentna (recimo, opšte teme o kojima piše hiljadu blogova, na primer neka tema o zdravlju), veća je šansa da neko drugi u međuvremenu preuzme tvoje mesto u rezultatima.
Drugim rečima – Google ne "kažnjava" tišinu sama po sebi. Google jednostavno prati znakove života na tvom sajtu. Kad se vratiš i objaviš nešto novo, to je taj znak. Do tada, ono što si već napisala nastavlja tiho da radi svoj posao, bez tvog angažovanja. Dakle - isplati se!
Znakovi života koje možeš da daš Guglu i bez pisanja novog teksta
Postoji nekoliko sitnih stvari koje možeš da uradiš na svom postojećem blogu povremeno, a da ti ne oduzmu mnogo vremena, a koje Guglu i dalje pokazuju da je sajt aktivan i vredan pažnje:
Osveži postojeći post: Otvori jedan stariji tekst, dodaj koju rečenicu, ispravi zastareo podatak ili dodaj noviju sliku. To je znak aktivnosti bez pisanja od nule.
Odgovori na komentar: Ako neko ostavi pitanje ili komentar ispod starog posta, tvoj odgovor takođe pokazuje da je sadržaj živ.
Poveži stare postove međusobno: Dodavanje linka iz jednog teksta ka drugom (interno povezivanje) pomaže i čitaocima i Guglu da se snađu, a radi se za par minuta.
Ove tehnike, i još nekoliko sličnih, detaljnije obrađujem u grupnom programu "Vidljiva na Guglu" – baš zato što znam da realan život preduzetnice retko dozvoljava savršenu doslednost. Za one koje preferiraju rad 1:1 postoje konsultacije - ovde pročitaj više detalja.
Čak i ako staneš, tvoj trud ostaje
Zamisli da napišeš deset, dvadeset postova, pa ti dođe godina u kojoj prosto ne stigneš da nastaviš. Ti postovi ne nestaju. I dalje su tu, i dalje su tvoji, i dalje mogu da rade za tebe:
Imaš svoju bazu znanja: Blog koji izgleda kao sajt možeš uvek da linkuješ – u Instagram bio, u odgovoru na pitanje klijentkinje, u mejlu, u newsletteru. To je tvoja arhiva koja postoji bez obzira na to da li si aktivna baš ove nedelje.
Već imaš dokaz ekspertize: Umesto da svaki put iznova objašnjavaš isto, imaš gde da uputiš ljude – umesto dugog odgovora u poruci, pošalješ link.
Ne kreće se ispočetka: Kad se vratiš, ne pišeš od nule – nastavljaš tamo gde si stala, sa svim tim postojećim tekstom iza sebe.
Ako staneš sa pisanjem i na duži vremenski period - nije problem
I onda imaš tačno ono što bi imala i da nisi stala – blog koji postoji, koji nekog dovodi do tebe, i koji čeka da mu se vratiš kad budeš mogla. Nemaš šta da izgubiš time što si počela, čak i ako tvoj ritam bude neredovan i čak prestaneš na kraju.
Jedina stvarna "šteta" bi bila da uopšte ne počneš – jer tada zaista nemaš ništa što radi za tebe, ni dok radiš, ni dok ne radiš.
Ako razmišljaš da pokreneš blog za svoj biznis, ali te koči baš ova nedoumica – nadam se iskreno da ti je ovaj blog post pomogao. :)
Da li je i tebe ova ista misao dosad sprečavala da pokreneš blog? Podeli u komentarima, volela bih da čujem tvoje mišljenje!
Veliki pozdrav!
Коментари
Постави коментар
Šta te je od svega ovoga najviše inspirisalo ili podstaklo na razmišljanje? Podeli sa mnom u komentaru ispod – jedva čekam da čujem tvoj utisak!